ГНУ
Из Anarhopedija / Анархопедија
Развој ГНУ система је значио и писање многих програма, познатих као ГНУ програми или ГНУ пакети. Међу њима су и уређивач текста Емакс, ГНУ-ова збирка компајлера (ГНУ Цомпилер Цоллецтион), ГНУ-ов дебагер (ГНУ Дебуггер) и радно окружење Гном.
ГНУ систем се обично користи у комбинацији са језгром Линукс, које је развијено ван пројекта ГНУ. Ова комбинација чини потпуно функционалан оперативни систем, ГНУ са Линуксом (ГНУ/Линуx), који се међутим често погрешно назива само „Линукс“. За детаље погледајте ГНУ и Линукс - спор око имена.
ГНУ-ови програми се често користе и самостално. Није неуобичајено наћи компоненте ГНУ-а инсталирана на власничким Уникс системима уместо првобитних Уникс програма — посебно оних који су алатке за програмирање и који се често називају заједничким именом ГНУ-ов скуп алата. (Што је само мали део целине ГНУ система.) Користе се на овај начин јер су се показали као супериорни у односу на еквивалентне Уникс верзије, чак и онда када нису потпуно сагласни са ПОСИX стандардом. Такође, због популарности комбинације ГНУ са Линуксом, многи који раде на развоју софтвера инсталирају ГНУ-ов скуп алата на друге системе због компатибилности или зато што скуп ради уједначено на свим платформама. Многи ГНУ-ови програми су такође пребачени (портед) на Микрософтов Виндоус, Мекинтош ОС X и разне друге власничке платформе. Међутим, разлог за постојање портова је да помогну да се ти системи замене слободним софтвером.
[уреди] Историја
Пројекат ГНУ је јавно оглашен 27. септембра 1983. године на дискусионим групама нет.униx-wизардс и нет.усофт. Прави рад на пројекту је почео 5. јануара следеће године, када је Сталман дао оставку на МИТ-у да би их онемогућио да полажу било каква права или да ометају расподелу (дистрибуцију) ГНУ-а као слободног софтвера. Првобитна објава је праћена Сталмановим „Манифестом ГНУ-а“ и другим есејима који су изложили његове мотиве за пројекат ГНУ, од којих је један био и „враћање духа сарадње који је преовлађивао у рачунарској заједници у њеним ранијим данима“.
Када је ГНУ предложен, власнички оперативни систем Уникс је већ био у широкој употреби. Будући да се архитектура Уникса показала технички стабилном, систем ГНУ је дизајнирам тако да буде компатибилан са њим. Уникс архитектура је омогућавала да ГНУ буде написан од појединачних софтверских компоненти. Оне компоненте које су већ биле слободно доступне, као што су ТеК систем за прелом текста и Икс Виндоу графички систем, ће бити прилагођене и поново искоришћене, док ће недостајуће бити написане од нуле.
1985. године Сталман је основао Задужбину за слободни софтвер (ЗСС), непрофитну организацију да би пружала логистичку, правну и финансијску подршку пројекту ГНУ. ЗСС такође запошљава и програмере да доприносе ГНУ-у, мада је значајан део развоја био (и још увек је) дело добровољаца. Како се ГНУ све више истицао, тако су заинтересовани бизниси почели да доприносе развоју или продаји ГНУ софтвера и техничке подршке. Најистакнутији и најуспешнији од ових је био Сајгнус Солушнс (Цyгнус Солутионс), данас део Ред Хета (Ред Хат).
Да би осигурао да ГНУ софтвер остане слободан, пројекат је 1989. године издао прву верзију ГНУ-ове Опште јавне лиценце (ГНУ-ова ОЈЛ, познатија по енглеској скраћеници ГНУ ГПЛ). Ову лиценцу данас користи највећи део ГНУ програма, као и велики број програма слободног софтвера који нису део пројекта ГНУ; то је једна од најчешће коришћених лиценци слободног софтвера на свету. Она даје право свима који приме програм да га покрећу, копирају, мењају и прерасподељују (дистрибуирају) а истовремено им брани да наметну даља ограничења на копије које они расподеле. Ова идеја се назива копилефт (цопyлефт).
До 1990. године, систем ГНУ је имао прошириви уређивач текста (Емакс), врло успешан оптимизирајући преводилац (компајлер) (ГЦЦ) као и већину основних библиотека и алатки једне стандардне Уникс дистрибуције. Главна компонента која је још увек недостајала је било језгро. У Манифесту ГНУ-а, Сталман је поменуо да „основе језгра постоје, али нам недостаје још особина до емулације Уникса“. Он је мислио на ТРИX, језгро са удаљеним позивом поступка (ремоте процедуре цалл кернел), које је развијено на МИТ-у и чији су аутори одлучили да га расподељују бесплатно (фор фрее) а који је био компатибилан са верзијом 7 Уникса. У децембру 1986. почео је рад на прилагођавању овог језгра. Међутим, развојни тим је на крају одлучио да је оно бескорисно као почетна тачка зато што се могло покренути једино на „реткој и скупој 68000 платформи“ („ан обсцуре, еxпенсиве 68000 боx“) и да би га зато требало портовати (пребацити) на друге платформе пре него што уопште буде коришћено. До 1988. је уместо њега разматрано Маx (Мацх), језгро са слањем порука (мессаге-пассинг кернел), које је развијано на Универзитету Карнеги Мелон, мада је његово издање као слободног софтвера одложено до 1990. године, док развојни тим није уклонио код који је био власништво АТТ-а (АТ&Т).
Будући да је Мах обезбеђивало само најниже функције језгра, Пројекат ГНУ је морао да развије делове вишег нивоа језгра, и то као збирку корисничких програма. Ова збирка је првобитно требала да се зове Аликс (Алиx), али је касније развијачу (девелопер) Мајклу Бушнелу (Мицхаел Бусхнелл) драже био део имена Крдо (Хурд), па је Аликс прво померено за име подсистема и на крају и коначно избачено. На концу, развој КРДО-а се отегао због техничких и сукоба личности.
1991. године Линус Торвалдс (Линус Торвалдс) је написао Уникс компатибилно језгро Линукс. Мада првобитно није било слободан софтвер, Торвалдс је лиценцу променио на ГНУ-ову ОЈЛ 1992. Линукс су даље развијали разни програмери преко Интернета. 1992. је комбиновано са ГНУ системом, што је за резултат имало потпуно функционалан слодобан оперативни систем. ГНУ систем се најчећше среће у овом облику, и обично се назива „систем ГНУ-а са Линуксом“ или „дистрибуцијом Линукса“. Од 2005. Крдо је у спором развоју те је сада званично језгро ГНУ система. Постоји такође и пројекат који ради на портовању ГНУ система на језгра ФрееБСД-а и НетБСД-а.
[уреди] ГНУ-ов софтвер
Део софтвера који је развијен у оквиру пројекта ГНУ:
- Системски софтвер
- ГНУ_бисон – генератор расчлањивача (парсер генератор) намењен као замена за yацц
- Басх – командна шкољка
- БФД – библиотека објектних датотека
- Цласспатх – библиотеке за Јаву
- Цореутилс – основне Уникс алатке, као што су цат, лс и рм
- Емацс – прошириви, самодокументујући уређивач текста
- глибц – ПОСИX стандардна библиотека за Це, са допунском функционалношћу
- гзип – библиотека и програм за компресију података
- ГНУ-ов алатни ланац за развој софтвера:
+ ГНУ Бинутилс – асемблер (ассемблер), линкер (линкер) и сродни алати + ГНУ-ов систем за градњу (ГНУ буилд сyстем) – Аутомаке, Аутоцонф, Либтоол + ГЦЦ – оптимизирајући преводилац за многе програмске језике, укључујући Це, Це++, Фортран, Аду и Јаву + ГДБ – дебагер (дебуггер)
- ГНУ МДК – развојни комплет (девелопмент кит) за програмирање у MIX-у
- Сцреен – мултиплексор (мултиплеxер) терминала
- Теxинфо – документациони систем за производњу мрежних (онлајн) и штампаних упутстава
- ГНУ wгет – напредно добављање датотека са мрежа и Интернета
- ГНУнет – децентрализована „пеер-то-пеер“ комуникациона мрежа дизајнирана да буде отпорна на цензуру
- ДотГНУ – замена за .НЕТ
- ГНУ Хурд – скуп сервера утемељен на микрокернелу који обавља исте функције као и Уникс језгро
- Апликативни софтвер
- ГИМП – ГНУ-ов програм за манипулацију сликама (ГНУ Имаге Манипулатион Програм)
- ГЛПК – пакет намењен решавању проблема у линеарном програмирању (ЛП), миxед интегер программинг (МИП) и сличних.
- ГМП – библиотека за нумеричке прорачуне у произвољној прецизности
- Гном (ГНОМЕ) – графичко радно окружење
- ГНУ ЛилyПонд – програм за писање нотних записа
- ГНУ Оцтаве – програм за нумеричке прорачуне сличан МАТЛАБ-у
- ГНУ Привацy Гуард (ГнуПГ) – слободна алатка за енкрипцију која може да замени ПГП
- ГНУ Роботс – мала али заразна игра за рачунарске програмере
- ГСЛ – ГНУ-ова научна библиотека (ГНУ Сциентифиц Либрарy)
- ГНУстеп – изведба (имплементација) ОпенСтеп стандарда за скуп библиотека и развојних алата за графичке апликације
- Гуиле – уградиви (ембеддабле) интерпретер за Схим (Сцхеме)
ГНУ пројекат катође расподељује и помаже у развоју других пакета који су настали другде, на пример:
- ДДД – графички предњак (фронтенд) за дебагере
- еЦос – мали оперативни систем за уграђење (ембеддед) уређаје
- ЦВС – контрола изворног кода
У јануару 2004. године било је укупно 260 ГНУ пакета удомљених на ГНУ-овом сајту Саванах који служу у ту сврху. Остали се могу наћи на на другим местима.
Текст преузет са www.ср.wикипедиа.орг под условима ГНУ лиценце.
