Јохн Зерзан
Из Anarhopedija / Анархопедија
Јохн Зерзан, вјеројатно тренутно најпознатији носач бакљи примитивизма у Сјеверној Америци, почео је пропитивати изворе друштвеног отуђења у серији есеја такођер објављених у Фифтх Естатеу кроз осамдесете. Ти су есеји окупљени у колекцији "Елементс оф Рефусал" (1988.). Они садрже екстремну критику централних аспеката људске културе - времена, језика, бројева и умјетности - те утјецајну критику пољодјелства, промјене ријечног подручја коју Зерзан назива "базом цивилизације" (1999., стр. 73.). Иако су ти оригинални есеји, како их се често назива, објављени у Фифтх Естатеу, они нису тамо били увијек и добродошли. У ствари, сваки број Фифтх Естатеа у којем су се есеји појавили обично је садржавао и коментаре који су одлучно одбацивали Зерзанове закључке. Када је Ф. Естате постао уморан од објављивања његових оригиналних есеја и када је Зерзану постало све теже и теже подносити очито згражање Ф. Естатеа над његовом линијом истраживања, Зерзан се окренуо другим мјестима публицирања, укључујући и Анарцхy, краткотрајни Демолитион Дербy Мицхаела Wиллиамса, те првобитни енглески Греен Анарцхист. Друга колекција његових есеја названа "Футуре Примитиве анд Отхер Ессаyс" објављена је сурадњом Анарцхyја/ЦАЛ Пресса и Аутономедије 1994. Зезан је уредио и двије важне антологије примитивизма: "Qуестионинг Тецхологy" (1988., сууредио с Алице Царнес) и најновију "Агаинст Цивилизатион" (1999.).
У тим есејима он ултимативно одбацује сву симболичку културу као отуђујућу и удаљену од прецивилизацијског, преприпитомљеног стања људске природе, примитивног стања у којем нема подјеле рада. У неким је круговима такођер познат по своме грљењу Унабомбера, коме је посветио друго издање "Елементс оф Рефусал", стављајући на знање онима који су можда сумњали да је он озбиљан у својој критици и заједничкој потреби за стварањем фундаментално критичке, некомпромисне праксе.
