Пиерре Јосепх Проудхон
Из Anarhopedija / Анархопедија
Пиерре-Јосепх Проудхон (15. јануар 1809. – 19. јануар 1865.) је француски економиста и социјални филозоф који се сматра једним од првих анархистичких мислилаца (био је први мислилац који је себе назвао анархистом). Најпознатији је по својој тврдњи "Својина је крађа".
Садржај |
[уреди] Кратка биографија
Пјер Жозеф Прудон се родио у Бесанçону, Француска, 1809. године. Као син пропалог ситног сељака који након ликвидације поседа (прогутала га је хипотека) почиње да се бави прављењем бачви, целог живота је осећао носталгију за изгубљеним имањем. Проудон се није помирио са пропадањем тог социјалног слоја који живи искључиво од свог рада, тако да је целог живота изградјивао идеју која ће сиромашнима омогућити социјалну равноправност. Његове мисли су утицале и на Бланкија и Лафаржа, а у време I Интернационале његова идеја је била најјача. После конгреса у Бриселу (1868) његов утицај у Интернационали опада. У радничком покретау Француске, марxизам је потиснуо прудонизам тек стварањем Француске радничке партије 1879, а са поразом париске комуне, поражен је и прудонизам.
[уреди] Социјална филозофија
Прудон сматра да друштво и односе у њему треба уредити према људској природи. Врховни принцип човекове природе јесте правда и зато је она не само основа за вредновање садашњости и будућности већ и принцип на коме се треба организовати нови поредак. На социјалном плану, правда је нешто више од “интереса и рачуна”, она је снага душе која остварује право; основ људског друштва, друштвене кохезије и заједничког живота. Правда не проистиче из споља наметнутог ауторитета, нити из друштва и односа у њему. Бит човека и његове друштвености је у њему самом. Друго битно својство човека је рад, који је такодје непроменљив и вечан. Правда и достојанство су у нама самима. Спознаја, поштовање и одбрана достојанства у себи самоме и у другоме јесте правда. Правда се остварује преко разума. Темељна претпоставка правде је слобода и то таква да индивидуа поштује достојанство других људи и да поштује принципе солидарности у друштвеном животу.
[уреди] Мутуализам
Прудонов мутуализам (узајамност) је поредак који произилази из индивидуалне воље, рада и разума. Једини принцип тог поретка је слободни појединац, а он је пак слободан само ако спозна праву природу и ако поступа у складу са њом. Та слобода је неспојива са било каквим ауторитетом, насиљем, угњетавањем и не може да постоји тамо где постоји неједнакост. Једнакост произилази из правде, из уродјених особина људи, из идентичности разума и тежње за очувањем достојанства. Она се огледа у праву појединца да располаже целокупним производом свога рада тј. суштина једнакости је у социјалној слободи човека као приватног власника, приватног производјача тј. приватног индивидуума.
Тако се Проудон разликује од будућих анархиста баш по томе што остаје на становишту приватног власништва и приватних интереса. Узајамно поштовање интереса и достојанства - поштовање за поштовање, јемство за јемство, услуга за услугу тј. мутуализам, јесте једнакост. Проудон каже да садашњи поредак није поредак правде, слободе и једнакости већ поредак општег и програсивног зла. Он сматра да француска револуција није успела јер је економска структура друштва остала недирнута, политика је надвладала економију, стврајући противречности измедју рада и ауторитета, слободе и поретка тј. политичке економије и политике. Смисао политике није у домену политике (промена власти) већ у домену социјалне економије. Политичка конституција почива на ауторитету, суверенитету и насиљу над појединцима. Тражити њену бит је бесмислено јер је ауторитет, као и божанство, ствар вере а не спознаје.
[уреди] Критика државе
Према Прудону, политички принцип, Држава, изградјен је на следећим догмама: првобитна поквареност људске природе, битна неједнакост живота, вечни карактер супротности и ратова и фаталност беде. Из ових догми нужно следе: неопходност Државе тј. покорност, резигнација и вера. Одатле произилази подела народа на касте и класе, које су једна другој подредјене, сврстане и поредјане у пирамиду на чијем се врху налази власт; административна централизација; правосудна хијерархија, полиција и верски ритуали. Тај систем владе-државе-политичке конституције има за циљ: просвећивање и оправдање покорности градјана Држави; покорност сиромашног човека богатом; радника паразиту; лаика свештенику... Прудон тврди да је Држава организам за одржавање неједнакости, потчињавање и угњетавање људи. Она је зато препрека за стварање праведног поретка. Није довољно само рећи то да је Држава зло већ и то да зло треба уклонити и треба дати одговор на питање како то учинити. Проудон сматра да су избори обична лакрдија, директно законодавство и директна управа су илузије у постојећем систему. Ако се стари поредак заснива на ауторитету и вери тј. утемељен је по божанском праву, нови је заснован по људском праву тј. на спонтаној делатности индустрије сагласно са друштвеним и индивидуалним разумом.
[уреди] Визија новог друштва
У прудоновом социјалном учењу политички поредак је поредак закона а економски је поредак уговора. Поредак уговора би требало да замени поредак закона на следећи начин: уместо влада – индустријска организација, уместо закона - уговори, уместо политичке власти - економске снаге, уместо старих класа градјана - категорије и функције пољопривреде, индустрије, трговине, итд, уместо јавне снаге - колективна снага, уместо војске - индустријска удружења, уместо полиције - истоветност интереса, уместо политичке - економска централизација. То је поредак без функционера, интелектуална централизација економских снага. Нови поредак би требало бити заснован на органској вези слободних и суверених индивидуалних воља који се остварује преко хармоније њихових интереса, а не преко насилне централизованости коју спроводи Држава. Тиме се укидају класе а спорови измедју слободних појединаца се решавају споразумно а не бунама, револуцијама и насиљем.
[уреди] Дела
- 1840 Qу'ест це qуе ла проприéтé? (Шта је својина?)
- 1846 Сyстèме дес цонтрадицтионс éцономиqуес оу Пхилосопхие де ла мисèре (Филозофија беде)
- 1861 Ла Гуерре ет ла Паиx (Рат и мир)
- 1863 Ду принципе Фéдéратиф (Принципи федерализма)
- 1866 Тхéорие де ла проприéтé (Теорија својине)
