анархо-примитивизам
Из Anarhopedija / Анархопедија
Анархо-примитивизам (радикални примитивизам, анти-ауторитарни примитивизам, анти-цивилизацијски покрет, или једноставно, примитивизам) је термин за радикалну струју која критикује целокупност цивилизације из анархистичке перспективе, и настоји да покрене обимну трансформацију људског живота.
Циљ анархо-примитивизма је развити синтезу првобитне и модерне анархије, синтезу еколоски фокусираних, не-дрзавних, анти-ауторитарних аспеката примитивног нацина зивота са најнапреднијим облицима анархистицке анализе односа власти. Циљ није копирати или вратити се у примитивизам, већ сагледати примитивизам као извор инспирације, који би послузио као пример облика анархије.
Садржај |
[уреди] Одбацивање цивилизације
За анархо-примитивисте, цивилизација представља засводјени контекст унутар којег се висеструко развијају односи власти. Неки основни односи власти су присутни у примитивним друствима - ово је један од разлога засто анархо-примитивисти не настоје да направе копије ових друстава - али цивилизација је та у оквиру које односи који подразумевају постојање власти постају прозимајуци и утврдјени практицно у свим аспектима људског зивота и цовецијег односа са биосфером. Цивилизација - под којом се такодје подразумева мегамасина или Левијатан - постаје велика масина која добија сопствени импулс и отима се контроли цак и својих претпостављених владара. Осназена рутинама свакодневног зивота који је дефинисан и којим се управља од стране интернационализованих образаца послусности, људи постају робови те масине, система, цивилизације. Једоно распрострањено одбијање овог система и његових разлицитих облика контроле, револт против саме власти, мозе да укине цивилизацију и успостави њену радикалну алтернативу. Идеологије као сто су марксизам, класицан анархизам и феминизам, супростављају је аспектима цивилизације; једино се анархо-примитивизам супротставља самој цивилизацији, контексту унутар којег се разлицити облици угњетавања развијају и мнозе и постају прозимајуци - и свакако, могуци. Анархо-примитивизам инкорпорира елементе разних опозиционих струја - као сто су: еколоска свесност, анархистицки анти-ауторитаризам, феминистицке критике, ситуационистицке идеје, теорије нултог рода, технолоски критицизам - али иде и изнад супростављања појединим облицима власти да би све одбацио и успоставио радикалну алтернативу.
Гледано из перспективе анархо-примитивизма, сви други облици радикализма се појављују као реформистицки, без обзира да ли се сматрају за револуционарне или не. Марксизам и класицни анархизам, на пример, настоје да преузму власт над цивилизацијом, да прераде њену структуру до одредјеног степена, и уклоне њене најгоре злоупотребе и злостављања. Ипак, 99% зивота у оквиру цивилизације остаје непромењен у њиховим сценаријима предвидјене будуцности, поготово зато сто су аспекти цивилизације коју преиспитују, минимални.
[уреди] Цивилизација као узрок настанка власти
Перлман види стварање безлицних институција или апстрактних односа власти као одредјен момент у којем примитивна анархија поциње да бива нарусена од стране цивилизованих друствених односа. Насупрот њему Дзон Зерзан (Јохн Зерзан) лоцира развој симболицног посредовања - у његовим разним колицинама, језицима, времена, уметности и касније пољопривреде - као нацин транзиције од људске слободе до стања послусности. Питање порекла је вазно у анархо-примитивизму зато сто примитивизам настоји да у експоненцијалном облику разоткрије, изазове и укине све разлиците облике власти које цине појединца, друствене односе и медјусобне односе као и однос са светом природе. Одредјивање порекла је нацин утврдјивања онога сто безбедно мозе бити поправљено и искорисцено из олупине цивилизације, као и ста је то сустински неопходно искоренити да се не би поново успоставили односи власти након цивилизацијског колапса.
[уреди] Одбацивање технологије
Дзон Зерзан дрфинисе технологију као: "Скуп подела рада / производње / индустријализма и њиховог утицаја на нас и насу природу. Технологија је збир посредовања измедју нас и света природе и збир оних разлицитих медјусобних посредовања нас самих. То подразумева сав онај напоран посао и токсицности, који су неопходни да би се произвело и репродуковало стање хипералијенације у којој цамимо. То представља структуру и облик доминације у било којем од датих степена хијерархије и доминације."
Опозиција технологији, према томе игра вазну улогу у анархо-примитивистизкој пракси. Но, ипак, Фреди Перлман казе да: "Технологија није ниста до левијатанског орузја, његових кандзи и кљова. Анархо-примитивисти су према томе противници технологије али постоје одредјена мисљења о томе како технологија игра највазнију улогу при остваривању доминације у цивилизацији."
Треба направити разлику измедју орудја и технологије. Перлман указује да примитивни људи развијају све врсте алата и орудја, али не технологија. Алати су креације настале у локалним оквирима, производи или појединаца или малих група у одредјеним околностима. Као такве, оне не изазивају систем контроле и принуде. Технологија, са друге стране, је производ сироких размера блокирајуцих система екстракције, производње, расподеле и потросње, а такав систем остварује свој импулс и динамику. Као таква, она захтева структуре контроле и послусности у масовним размерама - сто Перлман назива безлицним институцијама.
[уреди] Примитивистичка визија друштва
Анархо-примитивистицки лист Анархија, је лист наорузан зудњом за будуцносцу која је "радикално кооперативна и визионарски комунистицка (у смислу комуна, заједница а не у смислу комунистицке идеологије и сл. - прим. прев.), еколоска и феминистицка, спонтана и дивља", сто би уједно могао да буде најблизи опис будуцности какву предоцавају анархо-примитивисти.
Цињеница је да анархо-примитивизам није идеологија која се бори за власт. Он не настоји да освоји дрзаву, да преузме фабрике, да преобрати сто висе људи, да ствара политицке организације, или да командује људима. Насупрот томе, он зели да људи постану слободне индивидуе које зиве у слободним медјузависним заједницама, које су и узајамно зависне са биосфером. Он зели, поред тога, потпуну трансформацију, промену идентитета, нацина зивота, нацина бивствовања и нацина комуницирања. То знаци да испробане идеологије које се боре за власт једноставно нису битне за анархо-примитивистицка настојања која се састоје у укидању свих облика владавина. Бас зато нови облици деловања и бивствовања, облици одговарајуци и сразмерни са анархо-примитивистицким настојањима, тек треба да буду развијени.
