црна застава
Из Anarhopedija / Анархопедија
Садржај |
[уреди] Црна застава у анархистичкој повијести
Анархистичка црна застава вуче своје коријене из времена знатно прије ових догађаја. Њено прво спомињање је заправо непознато. Чини се да заслуга за настанка црне заставе припада Лоуисе Мицхел, познатој судионици Паришке комуне из 1871. Према ономе што пише анархистички повијесничар Георге Wоодцоцк, Лоуисе Мицхел је носила црну заставу 9. ожујка, 1883. године тијеком демонстрација незапослених у Паризу. На челу групе од 500 људи, Лоуисе Мицхел је узвикивала: "Круха, рада, или олово!", а тијеком демонстрација су опљачкали три пекаре прије него што су били ухапшени. Осим тога не постоје старији записи о црној застави.
Недуго након тога, црни симбол је пронашао свој пут до Америке. Паул Аврицх пише да је 27. студеног 1884. године црна застава била ношена на чикашким демонстрацијама. Тако пише да је Аугуст Спиес, један од познатих хајмаркетшких мученика, "примјетио како је ово био први случај развијања (црне заставе) на америчком тлу." (Аврицх, Тхе Хаyмаркет Трагедy, 144-145).
У још тежој ситуацији, 13. вељаче 1921. године био је датум који је обиљежио крај црним заставама у Русији. Тог дана је у Москви покопан Петар Кропоткин. Велик број људи који су били у поворци која се протезала километрима, носећи црне транспаренте на којима је писало: "Гдје има власти нема слободе" (Аврицх, Тхе Анарцхистс ин тхе Руссиан Револутион, 26). Према доступним подацима, црне заставе су у Русији нису појавиле све до оснивања покрета "Черное зханиа" ("Црни барјак") 1905 године. Само два тједна након што је Кропоткин покопан, избија Кронстадски устанак, након чега је анархизам у Русији трајно уништен.
Док су раније наведени догађаји прилично добро познати, као што је споменуто, точно поријекло црне заставе није. Сасвим је јасно да је велики број анархистичких група у раним осамдесетим годинама деветнаестог стољећа прихватио називе који су имали везе са црном бојом.
У српњу 1881. године, Црна интернационала се састала у Лондону. Ово је био покушај да се реорганизира Анархистичко крило недавно распуштене Прве интернационале. Слично томе, постојала је и "Црна трака" у Француској (1882.) и "Мано Негра" (Црна рука) у Андалузији, (1883.). Ови датуми су непосредно праћени демонстрацијама Лоуисе Мицхел (1883.) и црним заставама у Цхицагу (1884.).
Даљње одређивање раздобља за које се везује рођење симбола, је име Француске анархистичке публикације "Ле Драпеау Ноир" (Црна застава) која је кратко вријеме објављивана. Према Родерицку Кедwарду ова анархистичка тисковина је постојала пар година, а почетак објављивања је наводно пред листопад 1882. године, када је бачена бомба у кафић у Лиону (Кедwард, 35). Да би подржао власиту теорију, Аврицх напомиње да је 1884. године, црна застава "била ново анархитичко обиљежје" (Аврицх, Тхе Хаyмаркет Трагедy, 144.). Такођер, Мурраy Боокцхин износи да "су сљедећих година, анархисти прихватили црну заставу" када је говорио о шпањолском анархистичком покрету из липња 1870. године. У то вријеме, анархисти су масовно користили црну заставу. Чини се очигледним да је ово раздобље када је црна застава везана уз анархизам.
[уреди] Зашто црна боја?
Чини се да је лакше открити када је веза настала, него пронаћи разлоге због којих је одабрана црна боја. чикашки "Аларм", који представља извор из прве руке, истиче да је црна застава "застрашујући симбол глади, биједе и смрти" (Аврицх, Тхе Хаyмаркет Трагедy, 144.). Боокцхин тврди да је "црна застава симбол радничке биједе и израз њиховог бијеса и огорчености".
У истом контексту, Алберт Мелтзер каже да су повезаност црне заставе и бунта радничке класе "настали у Ремсу, Француској, 1831. године ("Рад или смрт") тијеком демонстрација незапослених". Заправо, он тврди да је Мицхелина акција из 1833. потврдила повезаност. Но, постоје и друге могућности.
Црна боја је моћна, или је и антибоја, каква је била. Осамдесете године 19. стољећа биле су вријеме изразите анархистичке активности. Црна интернационала је сматрала увођење "пропаганде дјелом" анархистичким програмом. Повијесно гледајући, црна боја је повезивана с крвљу, односно осушеном крвљу, као и црвена застава. Тако да, иако је била повезана с радничким бунтом, представљала је и симбол нихилизма тог времена.
[уреди] Гусари и анархија
Занимљива је и веза између црне заставе и гусара. Постоје неповрђени извештаји да је Лоуисе Мицхел, док је предводила женски батаљон тијеком Паришке комуне 1871. године, можда носила заставу с лубањом и прекриженим костима. Но, повезаност може ићи и даље од тога.
На гусаре се гледа као на побуњенике, слободне душе, а често као и на немилосрдне убојице. Иако се већина гусара знатно разликовала, ипак су многи од њих бирали капетана гусарског брода. У неким случајевима капетан није био мушкарац, што је било прилично неуобичајено за то вријеме. Он или она били су "подложни тренутном опозиву", а живот на гусарском броду био је сасвим сигурно демократичнији него на бродовима британске, америчке или француске морнарице - а поготово од оног на трговачком броду.
За гусаре, црна застава је била симбол смрти, одражавала је значење мртвачке главе и костију на црној подлози. Знак који је једнак поруци: "Предај се или умри!". Намјера је била застрашити жртве и натјерати их да се предају без борбе. То је дјеловало попут Гхенга у Кановој војсци.
Такођер, било је и многих других који су прихватили црну заставу као симбол поруке "предај се или умри!". Конфедерални заповједник Qуантрилин се тијеком Америчког грађанског рата борио под црном заставом. Био је познат по томе што није имао милости за своје непријатеље, а за узврат, није је тражио ни за себе. Тако је и мексички генерал Санта Ана је био опћепознат по ношењу црне заставе. Носио их је и у Аламоу. Заједно с црним барјаком, његови пљачкаши су узвикивали поклич назван "Дегуелло", који је значио "узет ћемо и посљедњи новчић" (без заробљеника).
Иако Кан, Qуантрилин и генерал Санта Ана немају никакве везе с анархизмом - гусари су, с друге стране, знатно комплициранији. На њих су гледали као на побуњенике. Побуњеници без државе, без вјерности било којем закону, осим неког сурогата правила која су стварали између себе. Сасвим сигурно, гусари нису свјесно били анархисти, и често се нису понашали ништа боље од најобичнијих барбара. Но, оно што је најважије је начин на који су доживљени. Њихов симбол је био материјализација бунтовништва, духа безвлашћа и бунта. Њих је презирала владајућа класа.
То је гладнима и незапосленима могло бити сасвим довољно за одабир црне заставе као симбола свог револта. Заправо, нетко је сасвим једноставно могао дохватити црни или црвени комад одјеће у вријеме побуне. За тисак комплицираног симбола било је потребно вријеме и новац. Тако је импровизирана побуњеничка застава која се вијорила тијеком буна била највјеројатније једнобојна. Из тог закључка долази претпоставка да је црна застава ношена без лубање и костију зато што је морала бити импровизирана за тренутне потребе побуне.
Књига Хоwарда Ехрилцха Реинвентинг Анарцхy садржи одличан одломак црној застави, који вриједи цитирати у потпуности:
"Зашто је наша застава црна? Црно је сјена негације. Црна застава је негација свих застава. То је негација националности која супротставља људску расу саму себи и пориче јединство људског рода. Црно је расположење бијеса и увријеђености према свим гњусним злочинима против човјечанства извршених у име вјерности једној или другој држави. То су бијес и увријеђеност због повријеђене људске интелигенције коју подразумијевају преваранти, лицемјери, и јефтина шиканирања почињена од стране влада."
"Црна је такођер и боја жалости; црна застава која поништава нације такођер жали за њеним жртвама, безбројним милијунима убијених у ратовима, унутарњим и вањским, због веће славе и стабилности неке проклете државе. Жали за онима чији је рад опљачкан (опорезован) како би се платили покољи и репресија над другим људима. Она жали не само смрт тијела већ и осакаћеност духа под ауторитарним и хијерархијским суставима; она жали за милијунима замрачених можданих станица које никада неће имати прилику спознати свијет. То је боја неутјешне жалости."
"Али црна боја је и предивна. То је боја одлучности, снаге, боја којом су све остале боје разјашњене и одређене. Црно је мистериозно окружење клијања, плодности, родне земље новога живота који се увијек развија, обнавља, освјежава, и репродуцира у тами. Сјеме скривено под земљом, чудновато путовање сперме, тајанствени раст ембрија у матерници све њих окружује и штити црнина."
"Због тога, црна је негација, бијес, увријеђеност, жалост, љепота, нада, прехрана и склониште нових облика људског живота и однос на и са земљом. Црна застава значи да смо ми све те ствари. Ми смо поносни зато што је носимо, жао нам је јер то морамо, и надамо се дану када такав симбол више неће бити потребан."
[уреди] Додатак: заокружено слово А
Још је теже пронаћи и ухватити поријекло "заокруженог А" као анархистичког симбола. Многи сматрају да је настао са панк покретом седамдесетих година двадесетог стољећа, али он датира из знатно ранијег раздобља. У Бруxелессу су 25. студеног 1956. године "Аллианце Оувриере Анарцхисте" (АОА) тијеком свог оснивања прихватили овај симбол. Чак и ако се вратимо још унатраг, ББЦ-јев документарац о Шпањолском грађанском рату показује једног члана анархистичке милиције са заокруженим А јасно исписаним на његовој кациги. Осим овога, врло је мало познато о поријеклу заокруженог слова А.
Преузето са http://www.stocitas.org/.
