консензус
Из Anarhopedija / Анархопедија
Консенсус буквалном преводу на наш језик значи сагласност.
[уреди] Шта је то?
Консензус је поступак доношења одлука који се не заснива на "владавини већине" већ на највећој могућој сагласности унутар групе. Уместо да већина доноси одлуке у име групе, сви људи имају исти глас и моћ. Консензус је достигнут када се сви чланови групе, одбора или организације слажу са предлогом најбољим за групу; појединци се не морају слагати са свим ставкама предлога, али обавеза према заједници и потребе чине да консензус ради.
[уреди] Зашто радити нешто путем консензуса?
Консензус се користи из многих разлога. Он омогућава групама да истражују заједничка решења док се не појави оно најбоље за групу. Консензус осигурава да свако има глас при доношењу одлука и тиме спаја све идеје у један план са чијим се извршавањем сви учесници слажу. Пошто се сви учесници слажу са одлуком, људи се много више труде да спроведу у дело оно што су одлучили. Овај поступак повећава преданост људи да своје одлуке и остваре. Консензус је важан, јер дозвољава мањинским групама да се изјасне и да се њихови предлози узму у обзир, притом охрабрујући људе са различитим погледима и мишљењима на сарадњу. Консензус покушава да умањи доминацију и ојача заједницу у процесу доношења одлука.
[уреди] Како се то ради?
Група прво мора дефинисати спорно питање: шта треба да се одлучи.
Потом се расправља о питању. Након што је група довољно расправила ствар, неко треба да дâ предлог (било би добро да се неколико предлога сачини и пре састанка) за одредјен план акције. Водја дискусије би требао да затражи од дискутаната да дају предлог, ако има осећај да се понављају увек исте ставке.
Након што је предлог направљен, постављају се питања да би се предлог разјаснио. Још увек није време да се разговара за или против предлога. Онда се сачини листа свих приговора које људи имају у вези предлога. Све проблеме треба решити кроз даљу расправу или кроз исправке у предлогу. Ако нема приговора, достигнут је консензус. Водја дискусија треба да пита, да ли има уздржаних. Људи који су уздржани имају приговоре који нису ресени, али који неће да спречавају да се дискусија и доношење одлуке настави. Након тога, он или она поставља питање, да ли има оних који блокирају одлуку. Људи који блокирају одлуку имају цонцерне/приговоре који нису разрешени и који не могу да дозволе да се одлука донесе у име целе групе. Блокирати предлог је озбиљна одлука и мора се заснивати на убедјењу да је предлог противан принципима групе. Ако се блокада деси, група мора сама да процени како да настави. Ако нема људи који спречавају одлуку, консензус је донет.
Преузето са http://anarchyserbia.mahost.org. Без ауторских права.
